Main Index: Serbian Bible

Isaiah 49

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]
[51]
[52]
[53]
[54]
[55]
[56]
[57]
[58]
[59]
[60]
[61]
[62]
[63]
[64]
[65]
[66]

IS 49:1 Poslušajte me, ostrva, i pazite narodi daleki. Gospod me pozva od utrobe; od utrobe matere moje pomenu ime moje.
IS 49:2 I uèinio je usta moja da su kao oštar maè, u senu ruke svoje sakri me; uèinio me je sjajnom strelom, i tulu svom sakri me.
IS 49:3 I reèe mi: Ti si sluga moj, u Izrailju æu se tobom proslaviti.
IS 49:4 A ja rekoh: Uzalud se trudih, uzalud i naprazno potroših silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mog.
IS 49:5 A sada govori Gospod, koji me je sazdao od utrobe materine da sam Mu sluga, da Mu dovedem natrag Jakova; ako se Izrailj i ne sabere, opet æu se proslaviti pred Gospodom, i Bog æe moj biti sila moja.
IS 49:6 I reèe mi: Malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te uèinih videlom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih.
IS 49:7 Ovako veli Gospod, Izbavitelj Izrailjev, Svetac njegov, onome koga preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: carevi æe videti i ustati, i knezovi æe se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi Sveca Izrailjevog, koji te je izabrao.
IS 49:8 Ovako veli Gospod: U vreme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i èuvaæu te i daæu te da budeš zavet narodu da utvrdiš zemlju i naslediš opustelo nasledstvo;
IS 49:9 Da kažeš sužnjima: Izadjite; onima koji su u mraku: Pokažite se. Oni æe pokraj puteva pasti, i paša æe im biti po svim visokim mestima.
IS 49:10 Neæe biti gladni ni žedni, neæe ih biti vruæina ni sunce; jer kome ih je žao, on æe ih voditi, i pokraj izvora vodenih provodiæe ih.
IS 49:11 I sve gore svoje obratiæu u puteve, i staze æe moje biti povišene.
IS 49:12 Gle, ovi æe iz daleka doæi, gle, i oni od severa i od zapada, i oni iz zemlje sinske.
IS 49:13 Pevajte, nebesa, i veseli se, zemljo, podvikujte, gore, veselo; jer Gospod uteši svoj narod, i na nevoljnike svoje smilova se.
IS 49:14 Ali Sion reèe: Ostavi me Gospod, i zaboravi me Gospod.
IS 49:15 Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na èedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neæu zaboraviti tebe.
IS 49:16 Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom.
IS 49:17 Pohitaæe sinovi tvoji, a koji te raskopavaše i pustošiše, otiæi æe od tebe.
IS 49:18 Podigni oèi svoje unaokolo, i vidi: svi se oni skupljaju i idu k tebi. Tako bio ja živ, veli Gospod, svima njima kao nakitom zaodenuæeš se, i uresiæeš se njima kao nevesta.
IS 49:19 Jer razvaline tvoje i pustoline i potrvena zemlja tvoja biæe tada tesna za stanovnike kad se udalje oni koji te proždiraše.
IS 49:20 I deca koju æeš imati, pošto si bila bez dece, reæi æe da èuješ: Tesno mi je ovo mesto, pomakni se da se mogu nastaniti.
IS 49:21 A ti æeš reæi u srcu svom: Ko mi ih rodi, jer bejah sirota i inokosna, zarobljena i prognana? I ko ih othrani? Eto, ja bejah ostala sama, a gde oni behu?
IS 49:22 Ovako veli Gospod Gospod: Evo, podignuæu ruku svoju k narodima, i k plemenima æu podignuti zastavu svoju, i doneæe sinove tvoje u naruèju, i kæeri tvoje na ramenima æe se nositi.
IS 49:23 I carevi æe biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjaæe ti se licem do zemlje, i prah s nogu tvojih lizaæe, i poznaæeš da sam ja Gospod, i da se neæe osramotiti oni koji mene èekaju.
IS 49:24 Hoæe li se junaku uzeti plen i hoæe li se oteti roblje pravednome?
IS 49:25 Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeæe se i plen jakome oteæe se, jer æu se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja æu izbaviti;
IS 49:26 I koji ti krivo èine, nahraniæu ih njihovim mesom i opiæe se svojom krvlju kao novim vinom; i poznaæe svako telo da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev.