Main Index: Serbian Bible

Isaiah 37

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]
[51]
[52]
[53]
[54]
[55]
[56]
[57]
[58]
[59]
[60]
[61]
[62]
[63]
[64]
[65]
[66]

IS 37:1 A kad to èu car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
IS 37:2 I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obuèene u kostret k Isaiji proroku sinu Amosovom.
IS 37:3 I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga, jer prispeše deca do porodjaja, a nema snage da se rode.
IS 37:4 Da ako je èuo Gospod Bog tvoj što reèe Ravsak, koga posla car asirski gospodar njegov da ruži Boga Živog i da Ga vredja reèima koje je èuo Gospod Bog tvoj, pomoli se za ostatak koji se nalazi.
IS 37:5 I dodjoše k Isaiji sluge cara Jezekije.
IS 37:6 I reèe im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reèi koje si èuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.
IS 37:7 Evo, ja æu pustiti na nj duh, te æe èuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i uèiniæu da pogine od maèa u svojoj zemlji.
IS 37:8 I tako vrativši se Ravsak nadje cara asirskog gde bije Livnu, jer beše èuo da je otišao od Lahisa.
IS 37:9 A on èu za Tiraku cara huskog gde kazaše: Ide da se bije s tobom. I èuvši posla poslanike k Jezekiji govoreæi:
IS 37:10 Ovako recite Jezekiji caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u koga se uzdaš govoreæi: Neæe se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
IS 37:11 Eto, èuo si šta su uèinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li æeš se izbaviti?
IS 37:12 Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove koji behu u Telasaru?
IS 37:13 Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
IS 37:14 A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i proèita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
IS 37:15 I pomoli se Jezekija Gospodu govoreæi:
IS 37:16 Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.
IS 37:17 Prigni, Gospode, uho svoje i èuj; otvori, Gospode, oèi svoje i vidi; èuj sve reèi Senahirima, koji posla da ruži Boga Živog.
IS 37:18 Istina je, opustošili su carevi asirski sve one narode i zemlje njihove,
IS 37:19 I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku èoveèjih, drvo i kamen, zato ih potrše.
IS 37:20 I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si Ti sam Gospod.
IS 37:21 Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji i poruèi mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima cara asirskog.
IS 37:22 Ovo je reè koju izreèe Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kæi sionska, za tobom maše glavom kæi jerusalimska.
IS 37:23 Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao uvis oèi svoje? Na Sveca Izrailjevog.
IS 37:24 Preko sluga svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom kola svojih izadjoh na visoke gore, na strane livanske, i poseæi æu visoke kedre njegove, i lepe jele njegove, i doæi æu na najviši kraj njegov, u šumu njegovog Karmila.
IS 37:25 Ja sam kopao, i pio vodu, i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.
IS 37:26 Nisi li èuo da ja to odavna èinim i od iskona da sam tako uredio? Sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.
IS 37:27 Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se suši pre nego sazri.
IS 37:28 Znam sedjenje tvoje i polaženje tvoje i dolaženje tvoje i kako besniš na me.
IS 37:29 Jer besniš na me, i tvoja obest dodje do mojih ušiju, zato æu metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje, i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa æu te odvesti natrag putem kojim si došao.
IS 37:30 A tebi ovo neka bude znak: ješæete ove godine šta samo od sebe rodi, a druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treæe godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod iz njih.
IS 37:31 Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet æe pustiti žile ozdo i roditi ozgo.
IS 37:32 Jer æe iz Jerusalima izaæi ostatak, i iz gore Siona, koji se saèuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama uèiniæe to.
IS 37:33 Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neæe uæi u ovaj grad, niti æe baciti amo strele, neæe se primaæi k njemu sa štitom, niti æe iskopati opkope oko njega.
IS 37:34 Vratiæe se putem kojim je došao, a u grad ovaj neæe uæi, veli Gospod.
IS 37:35 Jer æu braniti taj grad i saèuvaæu ga sebe radi i radi Davida sluge svog.
IS 37:36 Tada izadje andjeo Gospodnji i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.
IS 37:37 Te se podiže Senahirim car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.
IS 37:38 I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga maèem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.