Main Index: Serbian Bible

Isaiah 42

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]
[51]
[52]
[53]
[54]
[55]
[56]
[57]
[58]
[59]
[60]
[61]
[62]
[63]
[64]
[65]
[66]

IS 42:1 Evo sluge mog, koga podupirem, izabranika mog, koji je mio duši mojoj; metnuæu Duh svoj na Njega, sud narodima javljaæe.
IS 42:2 Neæe vikati ni podizati, niti æe se èuti glas Njegov po ulicama.
IS 42:3 Trsku stuèenu neæe prelomiti, i sveštilo koje se puši neæe ugasiti; javljaæe sud po istini.
IS 42:4 Neæe Mu dosaditi, niti æe se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva æe èekati nauku Njegovu.
IS 42:5 Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i šta ona radja, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj:
IS 42:6 Ja Gospod dozvah Te u pravdi, i držaæu Te za ruku, i èuvaæu Te, i uèiniæu Te da budeš zavet narodu, videlo narodima;
IS 42:7 Da otvoriš oèi slepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami.
IS 42:8 Ja sam Gospod, to je ime moje, i slavu svoju neæu dati drugom ni hvalu svoju likovima rezanim.
IS 42:9 Evo, predjašnje dodje, i ja javljam novo, pre nego nastane kazujem vam.
IS 42:10 Pevajte Gospodu pesmu novu, hvalu Njegovu od kraja zemlje, koji se plavite po moru i sve što je u njemu, ostrva i koji živite na njima.
IS 42:11 Pustinja i gradovi njeni, sela gde stanuje Kidar, neka podignu glas, neka pevaju koji žive po stenama, neka klikuju savrh gora.
IS 42:12 Neka daju slavu Gospodu, i hvalu Njegovu neka javljaju po ostrvima.
IS 42:13 Gospod æe izaæi kao junak, podignuæe revnost svoju kao vojnik, vikaæe i klikovati, nadvladaæe neprijatelje svoje.
IS 42:14 Æutah dugo, èinjah se gluv, ustezah se; ali æu sada vikati kao žena kad se poradja, i sve æu potrti i istrebiti.
IS 42:15 Opusteæu gore i bregove, i svaku travu na njima osušiæu, i od reka æu naèiniti ostrva, i jezera æu isušiti.
IS 42:16 I vodiæu slepe putem koji nisu znali; vodiæu ih stazama koje nisu znali; obratiæu pred njima mrak u svetlost i šta je neravno u ravno. To æu im uèiniti, i neæu ih ostaviti.
IS 42:17 Tada æe se vratiti natrag i posramiti se koji se uzdaju u lik rezani, koji govore likovima livenim: Vi ste naši bogovi.
IS 42:18 Èujte, gluvi; progledajte, slepi, da vidite.
IS 42:19 Ko je slep osim sluge mog? I ko je gluv kao poslanik moj koga šaljem? Ko je slep kao Savršeni? Ko je slep kao sluga Gospodnji?
IS 42:20 Gledaš mnogo, ali ne vidiš; otvorene su ti uši, ali ne èuješ.
IS 42:21 Gospodu beše mio radi pravde Njegove, uèini zakon velikim i slavnim.
IS 42:22 A narod je oplenjen i potlaèen, svi su koliki povezani u peæinama i sakriveni u tamnicama; postaše plen, a nema nikoga da bi izbavio; postaše grabež, a nema nikoga da bi rekao: Vrati.
IS 42:23 Ko izmedju vas èuje ovo i pazi i sluša za posle?
IS 42:24 Ko je dao Jakova da se potlaèi i Izrailja otimaèima? Nije li Gospod, kome zgrešismo? Jer ne hteše hoditi putevima Njegovim niti slušaše zakon Njegov.
IS 42:25 Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat, i zapali ga unaokolo, ali on ne razume; zapali ga, ali on ne mari.