Main Index: Serbian Bible

Isaiah 33

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]
[51]
[52]
[53]
[54]
[55]
[56]
[57]
[58]
[59]
[60]
[61]
[62]
[63]
[64]
[65]
[66]

IS 33:1 Teško tebi, koji pustošiš a tebe ne pustoše, i koji èiniš neveru a tebi se ne èini nevera; kad prestaneš pustošiti, biæeš opustošen, kad prestaneš èiniti neveru, èiniæe ti se nevera.
IS 33:2 Gospode, smiluj se na nas, Tebe èekamo; budi im mišica svako jutro, i spasenje naše u nevolji.
IS 33:3 Narodi pobegoše od jake vike, rasejaše se narodi što se ti podiže.
IS 33:4 I pokupiæe se plen vaš kao što se kupe gusenice, skoèiæe na nj kao što skaèu skakavci.
IS 33:5 Uzvišen je Gospod, jer nastava na visini; napuniæe Sion suda i pravde.
IS 33:6 I tvrdja vremena tvog, sila spasenja tvog biæe mudrost i znanje; strah Gospodnji biæe blago tvoje.
IS 33:7 Eto, junaci njihovi vièu na polju, i poslanici mirni plaèu gorko:
IS 33:8 Putevi opusteše, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za èoveka.
IS 33:9 Zemlja tuži i èezne, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja, Vasan i Karmil ogoleše.
IS 33:10 Sada æu ustati, veli Gospod, sada æu se uzvisiti, sada æu se podignuti.
IS 33:11 Zatrudneæete slamom, rodiæete strnjiku; gnev vaš proždreæe vas kao oganj.
IS 33:12 I narodi æe biti kao peæi kreène, izgoreæe ognjem kao trnje poseèeno.
IS 33:13 Slušajte koji ste daleko šta sam uèinio, i koji ste blizu poznajte moæ moju.
IS 33:14 Grešnici u Sionu uplašiæe se, drhat æe spopasti licemere, i reæi æe: Ko æe od nas ostati kod ognja koji proždire? Ko æe od nas ostati kod veène žege?
IS 33:15 Ko hodi u pravdi i govori šta je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko otresa ruke svoje da ne primi poklon; ko zatiskuje uši svoje da ne èuje za krv, i zažima oèi svoje da ne vidi zlo;
IS 33:16 On æe nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama biæe mu utoèište, hleb æe mu se davati, voda mu neæe nedostajati.
IS 33:17 Oèi æe ti videti cara u krasoti njegovoj, gledaæe zemlju daleku.
IS 33:18 Srce æe tvoje misliti o strahu govoreæi: Gde je pisar? Gde brojaè? Gde je onaj što pregleda kule?
IS 33:19 Neæeš videti žestok narod, narod koji govori iz dubina da se ne razbira, u koga je jezik mutav da se ne razume.
IS 33:20 Pogledaj na Sion, grad praznika naših; oèi tvoje neka vide Jerusalim, mirni stan, šator, koji se neæe odneti, kome se kolje neæe nikada pomeriti, i nijedno mu se uže neæe otkinuti.
IS 33:21 Nego æe nam onde Gospod veliki biti mesto reka i potoka širokih, po kojima neæe iæi ladja s veslima, niti æe velika ladja prolaziti onuda.
IS 33:22 Jer je Gospod naš sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car naš, On æe nas spasti.
IS 33:23 Oslabiše tvoja uža, ne mogu tvrdo držati katarke svoje ni razapeti jedra; tada æe se razdeliti velik plen, hromi æe razgrabiti plen.
IS 33:24 I niko od stanovnika neæe reæi: Bolestan sam. Narodu koji živi u njemu oprostiæe se bezakonje.