Main Index: Serbian Bible

Luke 10

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]

LK 10:1 A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doæi.
LK 10:2 A reèe im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.
LK 10:3 Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce medju vukove.
LK 10:4 Ne nosite kese ni torbe ni obuæe, i nikoga ne pozdravljajte na putu.
LK 10:5 U koju god kuæu udjete najpre govorite: Mir kuæi ovoj.
LK 10:6 I ako dakle bude onde sin mira, ostaæe na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiæe se k vama.
LK 10:7 A u onoj kuæi budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuæe u kuæu.
LK 10:8 I u koji god grad dodjete i prime vas, jedite šta se donese pred vas.
LK 10:9 I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije.
LK 10:10 I u koji god grad dodjete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:
LK 10:11 I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije.
LK 10:12 Kažem vam da æe Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onom.
LK 10:13 Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila èudesa što su bila u vama, davno bi se u vreæi i u pepelu sedeæi pokajali.
LK 10:14 Ali Tiru i Sidonu biæe lakše na sudu nego vama.
LK 10:15 I ti, Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla æeš propasti.
LK 10:16 Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odrièe mene se odrièe; a ko se mene odrièe, odrièe se Onog koji je mene poslao.
LK 10:17 Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreæi: Gospode! I djavoli nam se pokoravaju u ime Tvoje.
LK 10:18 A On im reèe: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja.
LK 10:19 Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neæe nauditi.
LK 10:20 Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.
LK 10:21 U taj èas obradova se Isus u duhu i reèe: Hvalim Te, Oèe, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oèe, jer je tako bila volja Tvoja.
LK 10:22 I okrenuvši se k uèenicima reèe: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoæe kome kazati.
LK 10:23 I okrenuvši se k uèenicima nasamo reèe: Blago oèima koje vide šta vi vidite.
LK 10:24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i èuti šta vi èujete, i ne èuše.
LK 10:25 I gle, ustade jedan zakonik i kušajuæi Ga reèe: Uèitelju! Šta æu èiniti da dobijem život veèni?
LK 10:26 A On mu reèe: Šta je napisano u zakonu? Kako èitaš?
LK 10:27 A on odgovarajuæi reèe: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.
LK 10:28 Reèe mu pak: Pravo si odgovorio; to èini i biæeš živ.
LK 10:29 A on htede da se opravda, pa reèe Isusu: A ko je bližnji moj?
LK 10:30 A Isus odgovarajuæi reèe: Jedan èovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.
LK 10:31 A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prodje.
LK 10:32 A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prodje.
LK 10:33 A Samarjanin nekakav prolazeæi dodje nad njega, i videvši ga sažali mu se;
LK 10:34 I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.
LK 10:35 I sutradan polazeæi izvadi dva groša te dade krèmaru, i reèe mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja æu ti platiti kad se vratim.
LK 10:36 Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?
LK 10:37 A on reèe: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reèe: Idi, i ti èini tako.
LK 10:38 A kad idjahu putem i On udje u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi Ga u svoju kuæu.
LK 10:39 I u nje beše sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu Njegovu.
LK 10:40 A Marta se beše zabunila kako æe Ga doèekati, i prikuèivši se reèe: Gospode! Zar Ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.
LK 10:41 A Isus odgovarajuæi reèe joj: Marta! Marta! Brineš se i trudiš za mnogo,
LK 10:42 A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se neæe uzeti od nje.