In some churches, nobody admits anything. Confession would be foolhardy, because it would be used as evidence against, rather than for, a person. If not dead already, such a church eventually will be. But God welcomes all of us sinners to confess and get free forever. It’s like being born again again.
Ray Ortlund

FREE Online Serbian Bible. Luke Chapter 6:1-49.

Main Index: Serbian Bible

 

Luke 6

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]

LK 6:1 Dogodi Mu se pak u prvu subotu po drugom danu pashe da idjaše kroz useve, i uèenici Njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jedjahu.
LK 6:2 A neki od fariseja rekoše im: Zašto èinite šta ne valja èiniti u subotu?
LK 6:3 I odgovarajuæi Isus reèe im: Zar niste èitali ono što uèini David kad ogladne, on i koji behu s njim?
LK 6:4 Kako udje u kuæu Božiju, i uze hlebove postavljene i izjede, i dade ih onima što behu s njim, kojih nikome ne valjaše jesti osim jedinih sveštenika.
LK 6:5 I reèe im: Sin je èoveèiji Gospodar i od subote.
LK 6:6 A dogodi se u drugu subotu da On udje u zbornicu i uèaše, i beše onde èovek kome desna ruka beše suva.
LK 6:7 Književnici pak i fariseji gledahu za Njim neæe li u subotu isceliti, da Ga okrive.
LK 6:8 A On znaše pomisli njihove, i reèe èoveku koji imaše suvu ruku: Ustani i stani na sredu. A on ustade i stade.
LK 6:9 A Isus reèe im: Da vas zapitam: Šta valja u subotu èiniti, dobro ili zlo? Održati dušu ili pogubiti? A oni æutahu.
LK 6:10 I pogledavši na sve njih reèe mu: Pruži ruku svoju. A on uèini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.
LK 6:11 A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi uèinili Isusu.
LK 6:12 Tih, pak, dana izidje na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noæ na molitvi Božijoj.
LK 6:13 I kad bi dan, dozva uèenike svoje, i izabra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva:
LK 6:14 Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegovog, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija,
LK 6:15 Mateja i Tomu, Jakova Alfejevog i Simona prozvanog Zilota,
LK 6:16 Judu Jakovljevog, i Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.
LK 6:17 I izišavši s njima stade na mestu ravnom, i gomila uèenika Njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog,
LK 6:18 Koji dodjoše da Ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje muèahu duhovi neèisti; i isceljivahu se.
LK 6:19 I sav narod tražaše da Ga se dotaknu; jer iz Njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve.
LK 6:20 I On podignuvši oèi na uèenike svoje govoraše: Blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvo Božije.
LK 6:21 Blago vama koji ste gladni sad; jer æete se nasititi. Blago vama koji plaèete sad; jer æete se nasmejati.
LK 6:22 Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi èoveèijeg.
LK 6:23 Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako èinili prorocima oèevi njihovi.
LK 6:24 Ali teško vama bogati; jer ste veæ primili utehu svoju.
LK 6:25 Teško vama siti sad; jer æete ogladneti. Teško vama koji se smejete sad; jer æete zaplakati i zaridati.
LK 6:26 Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako èinili i lažnim prorocima oèevi njihovi.
LK 6:27 Ali vama kažem koji slušate: ljubite neprijatelje svoje, dobro èinite onima koji na vas mrze;
LK 6:28 Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vredjaju.
LK 6:29 Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoæe da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju.
LK 6:30 A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti.
LK 6:31 I kako hoæete da èine vama ljudi èinite i vi njima onako.
LK 6:32 I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.
LK 6:33 I ako èinite dobro onima koji vama dobro èine, kakva vam je hvala? Jer i grešnici èine tako.
LK 6:34 I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da æete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da uzmu opet onoliko.
LK 6:35 Ali, ljubite neprijatelje svoje, i èinite dobro, i dajte u zajam ne nadajuæi se nièemu; i biæe vam velika plata, i biæete sinovi Najvišega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima.
LK 6:36 Budite dakle milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.
LK 6:37 I ne sudite, i neæe vam suditi; i ne osudjujte, i neæete biti osudjeni; opraštajte, i oprostiæe vam se.
LK 6:38 Dajte, i daæe vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daæe vam u naruèje vaše. Jer kakvom merom dajete onakvom æe vam se vratiti.
LK 6:39 I kaza im prièu: Može li slepac slepca voditi? Neæe li oba pasti u jamu?
LK 6:40 Nema uèenika nad uèiteljem svojim, nego i sasvim kad se izuèi, biæe kao i uèitelj njegov.
LK 6:41 A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u svom oku ne oseæaš?
LK 6:42 Ili kako možeš reæi bratu svom: Brate! Stani da izvadim trun koji je u oku tvom, kad sam ne vidiš brvna u svom oku? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa æeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.
LK 6:43 Jer nema drveta dobrog da radja zao rod; niti drveta zlog da radja dobar rod.
LK 6:44 Jer se svako drvo po rodu svom poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se groždje bere s kupine,
LK 6:45 Dobar èovek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao èovek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca.
LK 6:46 A što me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvršujete šta vam govorim?
LK 6:47 Svaki koji ide za mnom i sluša reèi moje i izvršuje ih, kazaæu vam kakav je:
LK 6:48 On je kao èovek koji gradi kuæu, pa iskopa i udubi i udari temelj na kamenu; a kad dodjoše vode, navali reka na onu kuæu i ne može je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.
LK 6:49 A koji sluša i ne izvršuje on je kao èovek koji naèini kuæu na zemlji bez temelja, na koju navali reka i odmah je obori, i raspade se kuæa ona strašno.