Main Index: Serbian Bible

Luke 22

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]

LK 22:1 Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.
LK 22:2 I gledahu glavari sveštenièki i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.
LK 22:3 A sotona udje u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.
LK 22:4 I otišavši govori s glavarima sveštenièkim i sa starešinama kako æe im Ga izdati.
LK 22:5 I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.
LK 22:6 I on se obreèe, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.
LK 22:7 A dodje dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;
LK 22:8 I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.
LK 22:9 A ovi Mu rekoše: Gde hoæeš da ugotovimo?
LK 22:10 A On im reèe: Eto kad udjete u grad, srešæe vas èovek koji nosi vodu u krèagu; idite za njim u kuæu u koju on udje,
LK 22:11 I kažite domaæinu: Uèitelj veli: gde je gostionica gde æu jesti pashu s uèenicima svojim?
LK 22:12 I on æe vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.
LK 22:13 A oni otidoše i nadjoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.
LK 22:14 I kad dodje èas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.
LK 22:15 I reèe im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;
LK 22:16 Jer vam kažem da je odsele neæu jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.
LK 22:17 I uzevši èašu dade hvalu, i reèe: Uzmite je i razdelite medju sobom;
LK 22:18 Jer vam kažem da neæu piti od roda vinogradskog dok ne dodje carstvo Božije.
LK 22:19 I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreæi: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo èinite za moj spomen.
LK 22:20 A tako i èašu po veèeri, govoreæi: Ova je èaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.
LK 22:21 Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.
LK 22:22 I Sin èoveèiji, dakle, ide kao što je uredjeno; ali teško èoveku onome koji Ga izdaje!
LK 22:23 I oni staše tražiti medju sobom koji bi, dakle, od njih bio koji æe to uèiniti.
LK 22:24 A posta i prepiranje medju njima koji bi se držao medju njima da je najveæi.
LK 22:25 A On im reèe: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.
LK 22:26 Ali vi nemojte tako; nego koji je najveæi medju vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.
LK 22:27 Jer koji je veæi, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam medju vama kao sluga.
LK 22:28 A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.
LK 22:29 I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:
LK 22:30 Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.
LK 22:31 Reèe pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas èinio kao pšenicu.
LK 22:32 A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braæu svoju.
LK 22:33 A on Mu reèe: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt iæi.
LK 22:34 A On reèe: Kažem ti, Petre! Danas neæe zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.
LK 22:35 I reèe im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuæe, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.
LK 22:36 A On im reèe: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.
LK 22:37 Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I medju zloèince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.
LK 22:38 A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reèe: Dosta je.
LK 22:39 I izišavši otide po obièaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše uèenici Njegovi.
LK 22:40 A kad dodje na mesto reèe im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.
LK 22:41 I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu
LK 22:42 Govoreæi: Oèe! Kad bi hteo da proneseš ovu èašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.
LK 22:43 A andjeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.
LK 22:44 I buduæi u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
LK 22:45 I ustavši od molitve dodje k uèenicima svojim, i nadje ih, a oni spavaju od žalosti,
LK 22:46 I reèe im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.
LK 22:47 Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, idjaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.
LK 22:48 A Isus mu reèe: Juda! Zar celivom izdaješ Sina èoveèijeg?
LK 22:49 A kad oni što behu s Njim videše šta æe biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?
LK 22:50 I udari jedan od njih slugu poglavara sveštenièkog, i odseèe mu desno uho.
LK 22:51 A Isus odgovarajuæi reèe: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.
LK 22:52 A glavarima sveštenièkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reèe Isus: Zar kao na hajduka izidjoste s noževima i koljem da me uhvatite?
LK 22:53 Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš èas i oblast tame.
LK 22:54 A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara sveštenièkog. A Petar idjaše za Njim izdaleka.
LK 22:55 A kad oni naložiše oganj nasred dvora i sedjahu zajedno, i Petar sedjaše medju njima.
LK 22:56 Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reèe: i ovaj beše s njim.
LK 22:57 A on Ga se odreèe govoreæi: Ženo! Ne poznajem ga.
LK 22:58 I malo zatim, vide ga drugi i reèe: i ti si od njih. A Petar reèe: Èoveèe! Nisam.
LK 22:59 I pošto prodje oko jednog sahata, drugi neko potvrdjivaše govoreæi: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.
LK 22:60 A Petar reèe: Èoveèe! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.
LK 22:61 I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reèi Gospodnje kako mu reèe: Pre nego petao zapeva odreæi æeš me se triput.
LK 22:62 I izišavši napolje plaka gorko.
LK 22:63 A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.
LK 22:64 I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreæi: Proreci ko Te udari?
LK 22:65 I druge mnoge hule govorahu na Nj.
LK 22:66 I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenièki i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud
LK 22:67 Govoreæi: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reèe: Ako vam i kažem, neæete verovati.
LK 22:68 A ako vas i zapitam, neæete mi odgovoriti, niti æete me pustiti.
LK 22:69 Odsele æe Sin èoveèiji sediti s desne strane sile Božije.
LK 22:70 Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reèe: Vi kažete da sam ja.
LK 22:71 A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedoèanstva? Jer sami èusmo iz usta njegovih.