Main Index: Serbian Bible

Luke 12

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]

LK 12:1 Kad se na njih skupiše hiljade naroda da stadoše gaziti jedan drugog, onda poèe najpre govoriti uèenicima svojim: Èuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje.
LK 12:2 Jer ništa nije sakriveno što se neæe otkriti, ni tajno što se neæe doznati;
LK 12:3 Jer šta u mraku rekoste, èuæe se na videlu; i šta na uho šaptaste u kletima, propovedaæe se na krovovima.
LK 12:4 Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više uèiniti.
LK 12:5 Nego æu vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte.
LK 12:6 Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.
LK 12:7 A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
LK 12:8 Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima priznaæe i Sin èoveèiji njega pred andjelima Božijim;
LK 12:9 A koji se odreèe mene pred ljudima njega æe se odreæi pred andjelima Božijim.
LK 12:10 I svaki koji reèe reè na Sina èoveèijeg oprostiæe mu se, a koji huli na Svetog Duha neæe mu se oprostiti.
LK 12:11 A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred poglavare, ne brinite se kako æete ili šta odgovoriti, ili šta æete kazati;
LK 12:12 Jer æe vas Sveti Duh nauèiti u onaj èas šta treba reæi.
LK 12:13 Reèe Mu pak neki iz naroda: Uèitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.
LK 12:14 A On mu reèe: Èoveèe! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?
LK 12:15 A njima reèe: Gledajte i èuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.
LK 12:16 Kaza im, pak, prièu govoreæi: U jednog bogatog èoveka rodi njiva.
LK 12:17 I mišljaše u sebi govoreæi: Šta æu èiniti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.
LK 12:18 I reèe: Evo ovo æu èiniti: pokvariæu žitnice svoje i naèiniæu veæe; i onde æu sabrati sva svoja žita i dobro svoje;
LK 12:19 I kazaæu duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; poèivaj, jedi, pij, veseli se.
LK 12:20 A Bog njemu reèe: Bezumnièe! Ovu noæ uzeæe dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio èije æe biti?
LK 12:21 Tako biva onome koji sebi teèe blago, a ne bogati se u Boga.
LK 12:22 A uèenicima svojim reèe: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta æete jesti; ni telom u šta æete se obuæi:
LK 12:23 Duša je pretežnija od jela i telo od odela.
LK 12:24 Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?
LK 12:25 A ko od vas brinuæi se može primaknuti rastu svom lakat jedan?
LK 12:26 A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?
LK 12:27 Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuèe se kao jedan od njih.
LK 12:28 A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peæ baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!
LK 12:29 I vi ne ištite šta æete jesti ili šta æete piti, i ne brinite se;
LK 12:30 Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.
LK 12:31 Nego ištite carstvo Božije, i ovo æe vam se sve dodati.
LK 12:32 Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo.
LK 12:33 Prodajte šta imate i dajte milostinju; naèinite sebi torbe koje neæe ovetšati, haznu koja se nikad neæe isprazniti, na nebesima, gde se lupež ne prikuèuje niti moljac jede.
LK 12:34 Jer gde je vaše blago onde æe biti i srce vaše.
LK 12:35 Neka budu vaša bedra zapregnuta i sveæe zapaljene;
LK 12:36 I vi kao ljudi koji èekaju gospodara svog kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako dodje i kucne.
LK 12:37 Blago onim slugama koje nadje gospodar kad dodje, a oni straže. Zaista vam kažem da æe se zapregnuti, i posadiæe ih, i pristupiæe, te æe im služiti.
LK 12:38 I ako dodje u drugu stražu, i u treæu stražu dodje, i nadje ih tako, blago onim slugama.
LK 12:39 Ali ovo znajte: kad bi znao domaæin u koji æe èas doæi lupež, èuvao bi i ne bi dao potkopati kuæu svoju.
LK 12:40 I vi, dakle, budite gotovi: jer u koji èas ne mislite doæi æe Sin èoveèiji.
LK 12:41 A Petar Mu reèe: Gospode! Govoriš li nama ovu prièu ili svima?
LK 12:42 A Gospod reèe: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kog postavi gospodar nad èeljadi svojom da im daje hranu na obrok?
LK 12:43 Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nadje da izvršuje tako.
LK 12:44 Zaista vam kažem: nad svim svojim imanjem postaviæe ga.
LK 12:45 Ako li kaže sluga u srcu svom: Neæe moj gospodar još zadugo doæi; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se;
LK 12:46 Doæi æe gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u èas kad ne misli, i raseæi æe ga, i deo njegov metnuæe s nevernima.
LK 12:47 A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti uèinio po volji njegovoj, biæe vrlo bijen;
LK 12:48 A koji ne zna pa zasluži boj, biæe malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo æe se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše æe iskati od njega.
LK 12:49 Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se veæ zapalio!
LK 12:50 Ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši!
LK 12:51 Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor.
LK 12:52 Jer æe, odsele, pet u jednoj kuæi biti razdeljeni, ustaæe tri na dva, i dva na tri.
LK 12:53 Ustaæe otac na sina i sin na oca; mati na kæer i kæi na mater; svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.
LK 12:54 A narodu govoraše: Kad vidite oblak gde se diže od zapada odmah kažete: Biæe dažd; i biva tako.
LK 12:55 I kad vidite jug gde duva kažete: Biæe vruæina; i biva.
LK 12:56 Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vreme ovo kako ne poznajete?
LK 12:57 Zašto pak i sami od sebe ne sudite pravedno?
LK 12:58 Jer kad ideš sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao da te ne pritegne sudiji, i sudija da te ne preda sluzi, i sluga da te ne baci u tamnicu.
LK 12:59 Kažem ti: neæeš odande iziæi dok ne daš i poslednji dinar.