Main Index: Serbian Bible

Luke 24

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]

LK 24:1 A u prvi dan nedeljni dodjoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;
LK 24:2 Ali nadjoše kamen odvaljen od groba.
LK 24:3 I ušavši ne nadjoše telo Gospoda Isusa.
LK 24:4 I kad se one èudjahu tome, gle, dva èoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;
LK 24:5 A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga medju mrtvima?
LK 24:6 Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,
LK 24:7 Govoreæi da Sin èoveèiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treæi dan da ustane.
LK 24:8 I opomenuše se reèi Njegovih.
LK 24:9 I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.
LK 24:10 A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.
LK 24:11 I njima se uèiniše njihove reèi kao laž, i ne verovaše im.
LK 24:12 A Petar ustavši otrèa ka grobu, i natkuèivši se vide same haljine gde leže, i otide èudeæi se u sebi šta bi.
LK 24:13 I gle, dvojica od njih idjahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.
LK 24:14 A oni govorahu medju sobom o svima ovim dogadjajima.
LK 24:15 I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i idjaše s njima.
LK 24:16 A oèi im se držahu da Ga ne poznaše.
LK 24:17 A On im reèe: Kakav je to razgovor koji imate medju sobom iduæi, i što ste neveseli?
LK 24:18 A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajuæi reèe Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi èuo šta je u njemu bilo ovih dana?
LK 24:19 I reèe im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazareæanina, koji beše prorok, silan u delu i u reèi pred Bogom i pred svim narodom;
LK 24:20 Kako Ga predadoše glavari sveštenièki i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?
LK 24:21 A mi se nadasmo da je On Onaj koji æe izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treæi dan kako to bi.
LK 24:22 A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,
LK 24:23 I ne našavši tela njegovog dodjoše govoreæi da su im se andjeli javili koji su kazali da je On živ.
LK 24:24 I idoše jedni od naših na grob, i nadjoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.
LK 24:25 I On im reèe: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!
LK 24:26 Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da udje u slavu svoju?
LK 24:27 I poèevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.
LK 24:28 I približiše se k selu u koje idjahu, i On èinjaše se da hoæe dalje da ide.
LK 24:29 I oni Ga ustavljahu govoreæi: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noæ. I udje s njima da noæi.
LK 24:30 I kad sedjaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.
LK 24:31 Tada se njima otvoriše oèi i poznaše Ga. I Njega nestade.
LK 24:32 I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?
LK 24:33 I ustavši onaj èas, vratiše se u Jerusalim, i nadjoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,
LK 24:34 Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.
LK 24:35 I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.
LK 24:36 A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade medju njima, i reèe im: Mir vam.
LK 24:37 A oni se uplašiše, i poplašeni buduæi, mišljahu da vide duha.
LK 24:38 I reèe im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?
LK 24:39 Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.
LK 24:40 I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.
LK 24:41 A dok oni još ne verovahu od radosti i èudjahu se reèe im: Imate li ovde šta za jelo?
LK 24:42 A oni Mu daše komad ribe peèene, i meda u saæu.
LK 24:43 I uzevši izjede pred njima.
LK 24:44 I reèe im: Ovo su reèi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.
LK 24:45 Tada im otvori um da razumeju pismo.
LK 24:46 I reèe im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treæi dan;
LK 24:47 I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima poèevši od Jerusalima.
LK 24:48 A vi ste svedoci ovome.
LK 24:49 I gle, ja æu poslati obeæanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obuèete u silu s visine.
LK 24:50 I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.
LK 24:51 I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.
LK 24:52 I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošæu.
LK 24:53 I behu jednako u crkvi hvaleæi i blagosiljajuæi Boga. Amin.