Main Index: Serbian Bible
Luke 14
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
LK 14:1 I dogodi Mu se da dodje u subotu u kuæu jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.
LK 14:2 I gle, beše pred Njim nekakav èovek na kome beše debela bolest.
LK 14:3 I odgovarajuæi Isus reèe zakonicima i farisejima govoreæi: Je li slobodno u subotu isceljivati?
LK 14:4 A oni oæuteše. I dohvativši ga se isceli ga i otpusti.
LK 14:5 I odgovarajuæi reèe im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?
LK 14:6 I ne mogoše Mu odgovoriti na to.
LK 14:7 A gostima kaza prièu, kad opazi kako izbirahu zaèelja, i reèe im:
LK 14:8 Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u zaèelje, da ne bude medju gostima ko stariji od tebe;
LK 14:9 I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda æeš sa stidom sesti na niže mesto.
LK 14:10 Nego kad te ko pozove, došavši sedi na poslednje mesto, da ti kaže kad dodje onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se više; tada æe tebi biti èast pred onima koji sede s tobom za trpezom.
LK 14:11 Jer svaki koji se podiže, poniziæe se; a koji se ponižuje, podignuæe se.
LK 14:12 A i onome što ih je pozvao reèe: Kad daješ obed ili veèeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braæu svoju, ni rodjake svoje, ni susede bogate, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;
LK 14:13 Nego kad èiniš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;
LK 14:14 I blago æe ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego æe ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.
LK 14:15 A kad èu to neki od onih što sedjahu s Njim za trpezom reèe Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!
LK 14:16 A On mu reèe: Jedan èovek zgotovi veliku veèeru, i pozva mnoge;
LK 14:17 I kad bi vreme veèeri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je veæ sve gotovo.
LK 14:18 I poèeše se izgovarati svi redom; prvi mu reèe: Kupih njivu, i valja mi iæi da je vidim; molim te izgovori me.
LK 14:19 I drugi reèe: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.
LK 14:20 I treæi reèe: Oženih se, i zato ne mogu doæi.
LK 14:21 I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domaæin i reèe sluzi svom: Idi brzo na raskršæa i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.
LK 14:22 I reèe sluga: Gospodaru, uèinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima.
LK 14:23 I reèe gospodar sluzi: Izidji na puteve i medju ograde, te nateraj da dodju da mi se napuni kuæa.
LK 14:24 Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neæe okusiti moje veèere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.
LK 14:25 Idjaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reèe im:
LK 14:26 Ako ko dodje k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braæu, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj uèenik.
LK 14:27 I ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne može biti moj uèenik.
LK 14:28 I koji od vas kad hoæe da zida kulu ne sedne najpre i ne proraèuna šta æe ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?
LK 14:29 Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati
LK 14:30 Govoreæi: Ovaj èovek poèe zidati, i ne može da dovrši.
LK 14:31 Ili koji car kad podje s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drži veæu može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada?
LK 14:32 Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire.
LK 14:33 Tako dakle svaki od vas koji se ne odreèe svega što ima ne može biti moj uèenik.
LK 14:34 So je dobra, ali ako so obljutavi, èim æe se osoliti?
LK 14:35 Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da èuje neka èuje.