Main Index: Serbian Bible

Luke 23

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]

LK 23:1 I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.
LK 23:2 I poèeše Ga tužiti govoreæi: Ovog nadjosmo da otpadjuje narod naš, i zabranjuje davati æesaru danak, i govori da je on Hristos car.
LK 23:3 A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajuæi reèe mu: Ti kažeš.
LK 23:4 A Pilat reèe glavarima sveštenièkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom èoveku.
LK 23:5 A oni navaljivahu govoreæi: On buni ljude uèeæi po svoj Judeji poèevši od Galileje dovde.
LK 23:6 A Pilat èuvši za Galileju zapita: Zar je on Galilejac?
LK 23:7 I razumevši da je iz podruèja Irodovog posla Ga Irodu, koji takodje beše u Jerusalimu onih dana.
LK 23:8 A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da æe videti od Njega kakvo èudo.
LK 23:9 I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.
LK 23:10 A glavari sveštenièki i književnici stajahu, i jednako tužahu Ga.
LK 23:11 A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu se, obuèe Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.
LK 23:12 I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod medju sobom; jer pre behu u zavadi.
LK 23:13 A Pilat sazvavši glavare sveštenièke i knezove i narod
LK 23:14 Reèe im: Dovedoste mi ovog èoveka kao koji narod otpadjuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom èoveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;
LK 23:15 A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je uèinio što bi zasluživalo smrt.
LK 23:16 Dakle, da ga izbijem pa da pustim.
LK 23:17 A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.
LK 23:18 Ali narod sav povika govoreæi: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu;
LK 23:19 Koji beše baèen u tamnicu za nekakvu bunu uèinjenu u gradu i za krv.
LK 23:20 A Pilat opet reèe da bi on hteo pustiti Isusa.
LK 23:21 A oni vikahu govoreæi: Raspni ga, raspni.
LK 23:22 A on im treæi put reèe: Kakvo je dakle on zlo uèinio? Ja ništa na njemu ne nadjoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.
LK 23:23 A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara sveštenièkih.
LK 23:24 I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.
LK 23:25 I pusti onog što iskahu, koji beše baèen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.
LK 23:26 I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji idjaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.
LK 23:27 A za Njim idjaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.
LK 23:28 A Isus obazrevši se na njih reèe: Kæeri jerusalimske! Ne plaèite za mnom, nego plaèite za sobom i za decom svojom.
LK 23:29 Jer gle, idu dani u koje æe se reæi: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.
LK 23:30 Tada æe poèeti govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.
LK 23:31 Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta æe biti od suvog?
LK 23:32 Vodjahu pak i druga dva zloèinca da pogube s Njim.
LK 23:33 I kad dodjoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zloèince, jednog s desne strane a drugog s leve.
LK 23:34 A Isus govoraše: Oèe! Oprosti im; jer ne znadu šta èine. A deleæi Njegove haljine bacahu kocke.
LK 23:35 I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreæi: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.
LK 23:36 A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,
LK 23:37 I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.
LK 23:38 A beše nad Njim i natpis napisan slovima grèkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.
LK 23:39 A jedan od obešenih zloèinaca huljaše na Njega govoreæi: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.
LK 23:40 A drugi odgovarajuæi æutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osudjen tako?
LK 23:41 I mi smo još pravedno osudjeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije uèinio.
LK 23:42 I reèe Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dodješ u carstvo svoje.
LK 23:43 I reèe mu Isus: Zaista ti kažem: danas æeš biti sa mnom u raju.
LK 23:44 A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.
LK 23:45 I pomrèa sunce, i zaves crkveni razdre se napola.
LK 23:46 I povikavši Isus glasno reèe: Oèe! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.
LK 23:47 A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreæi: Zaista ovaj èovek beše pravednik.
LK 23:48 I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijuæi se u prsi svoje.
LK 23:49 A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.
LK 23:50 I gle, èovek, po imenu Josif, savetnik, èovek dobar i pravedan,
LK 23:51 (On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam èekaše carstvo Božije,
LK 23:52 On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.
LK 23:53 I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob iseèen, u kome niko ne beše nikad metnut.
LK 23:54 I dan beše petak, i subota osvitaše.
LK 23:55 A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.
LK 23:56 Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.