Main Index: Serbian Bible

Luke 19

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]

LK 19:1 I kad udje u Jerihon i prolažaše kroza nj,
LK 19:2 I gle, èovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinièki, i beše bogat,
LK 19:3 I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;
LK 19:4 I potrèavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proæi.
LK 19:5 I kad dodje Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reèe mu: Zakheju! Sidji brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kuæi.
LK 19:6 I sidje brzo; i primi Ga radujuæi se.
LK 19:7 I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreæi da grešnom èoveku dodje u kuæu.
LK 19:8 A Zakhej stade i reèe Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daæu siromasima, i ako sam koga zaneo vratiæu onoliko èetvoro.
LK 19:9 A Isus mu reèe: Danas dodje spasenje kuæi ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
LK 19:10 Jer je Sin èoveèiji došao da nadje i spase šta je izgubljeno.
LK 19:11 A kad oni to slušahu nastavi kazivati prièu; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da æe se odmah javiti carstvo Božije.
LK 19:12 Reèe dakle: Jedan èovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
LK 19:13 Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reèe im: Trgujte dok se ja vratim.
LK 19:14 I gradjani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreæi: Neæemo da on caruje nad nama.
LK 19:15 I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reèe da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.
LK 19:16 Tada dodje prvi govoreæi: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.
LK 19:17 I reèe mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.
LK 19:18 I dodje drugi govoreæi: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.
LK 19:19 A on reèe i onome: i ti budi nad pet gradova.
LK 19:20 I treæi dodje govoreæi: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i èuvao.
LK 19:21 Jer sam se bojao tebe: jer si èovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.
LK 19:22 A gospodar mu reèe: Po tvojim æu ti reèima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd èovek, uzimam šta nisam sejao:
LK 19:23 Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?
LK 19:24 I reèe onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.
LK 19:25 I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.
LK 19:26 A on im odgovori: Jer vam kažem da æe se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeæe se od njega i ono što ima.
LK 19:27 A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
LK 19:28 I kazavši ovo podje napred, i idjaše gore u Jerusalim.
LK 19:29 I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od uèenika svojih
LK 19:30 Govoreæi: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naæi æete magare privezano na koje nikakav èovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.
LK 19:31 I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.
LK 19:32 A kad otidoše poslani, nadjoše kao što im kaza.
LK 19:33 A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?
LK 19:34 A oni rekoše: Ono Gospodu treba.
LK 19:35 I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
LK 19:36 A kad idjaše, prostirahu haljine svoje po putu.
LK 19:37 A kad se približi veæ da sidje s gore maslinske, poèe sve mnoštvo uèenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva èudesa što su videli,
LK 19:38 Govoreæi: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
LK 19:39 I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Uèitelju! Zapreti uèenicima svojim.
LK 19:40 I odgovarajuæi reèe im: Kažem vam: ako oni uæute, kamenje æe povikati.
LK 19:41 I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
LK 19:42 Govoreæi: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od oèiju tvojih.
LK 19:43 Jer æe doæi dani na tebe, i okružiæe te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliæe te, i obuzeæe te sa sviju strana;
LK 19:44 I razbiæe tebe i decu tvoju u tebi, i neæe ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohodjen.
LK 19:45 I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,
LK 19:46 Govoreæi im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi naèiniste od njega peæinu hajduèku.
LK 19:47 I uèaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenièki i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.
LK 19:48 I ne nalažahu šta bi Mu uèinili; jer sav narod idjaše za Njim, i slušahu Ga.