Main Index: Serbian Bible

Luke 8

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]

LK 8:1 Posle toga idjaše On po gradovima i po selima uèeæi i propovedajuæi jevandjelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.
LK 8:2 I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam djavola izidje,
LK 8:3 I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.
LK 8:4 A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u prièi:
LK 8:5 Izidje sejaè da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,
LK 8:6 A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
LK 8:7 I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.
LK 8:8 A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreæi ovo povika: Ko ima uši da èuje neka èuje.
LK 8:9 A uèenici Njegovi pitahu Ga govoreæi: Šta znaèi prièa ova?
LK 8:10 A On reèe: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u prièama, da gledajuæi ne vide, i èujuæi ne razumeju.
LK 8:11 A prièa ova znaèi: Seme je reè Božija.
LK 8:12 A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi djavo, i uzima reè iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.
LK 8:13 A koje je na kamenu to su oni koji kad èuju s radosti primaju reè; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dodje vreme kušanja otpadnu.
LK 8:14 A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.
LK 8:15 A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reè slušaju, i u dobrom i èistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreæi povika: Ko ima uši da èuje neka èuje.
LK 8:16 Niko, pak, sveæe ne poklapa sudom kad je zapali, niti meæe pod odar, nego je metne na sveænjak da vide svetlost koji ulaze.
LK 8:17 Jer nema ništa tajno što neæe biti javno, ni sakriveno što se neæe doznati i na videlo iziæi.
LK 8:18 Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daæe mu se, a ko nema, uzeæe se od njega i ono što misli da ima.
LK 8:19 Dodjoše pak k Njemu mati i braæa Njegova, i ne mogahu od naroda da govore s Njim.
LK 8:20 I javiše Mu govoreæi: Mati Tvoja i braæa Tvoja stoje napolju, hoæe da Te vide.
LK 8:21 A On odgovarajuæi reèe im: Mati moja i braæa moja oni su koji slušaju reè Božiju i izvršuju je.
LK 8:22 I dogodi se u jedan dan On udje s uèenicima svojim u ladju, i reèe im: Da predjemo na one strane jezera. I podjoše.
LK 8:23 A kad idjahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i behu u velikoj nevolji.
LK 8:24 I pristupivši probudiše Ga govoreæi: Uèitelju! Uèitelju! Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i posta tišina.
LK 8:25 A njima reèe: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i èudjahu se govoreæi jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga?
LK 8:26 I dodjoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.
LK 8:27 A kad izidje On na zemlju, srete Ga jedan èovek iz grada u kome behu djavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblaèaše se, i ne življaše u kuæi, nego u grobovima.
LK 8:28 A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reèe zdravo: Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muèi me.
LK 8:29 Jer Isus zapovedi duhu neèistom da izidje iz èoveka: jer ga muèaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga èuvaju, i iskida sveze, i teraše ga djavo po pustinji.
LK 8:30 A Isus ga zapita govoreæi: Kako ti je ime? A on reèe: Legeon; jer mnogi djavoli behu ušli u nj.
LK 8:31 I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.
LK 8:32 A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih udju. I dopusti im.
LK 8:33 Tada izidjoše djavoli iz èoveka i udjoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero, i utopi se.
LK 8:34 A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
LK 8:35 I izidjoše ljudi da vide šta je bilo, i dodjoše k Isusu, i nadjoše èoveka iz koga djavoli behu izišli, a on sedi obuèen i pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.
LK 8:36 A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.
LK 8:37 I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se behu vrlo uplašili. A On udje u ladju i otide natrag.
LK 8:38 Èovek, pak, iz koga izidjoše djavoli moljaše da bi s Njim bio; ali ga Isus otpusti govoreæi:
LK 8:39 Vrati se kuæi svojoj, i kazuj šta ti uèini Bog. I otide propovedajuæi po svemu gradu šta mu Isus uèini.
LK 8:40 A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi oèekivahu.
LK 8:41 I gle, dodje èovek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da udje u kuæu njegovu;
LK 8:42 Jer u njega beše jedinica kæi od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad idjaše Isus, turkaše Ga narod.
LK 8:43 I beše jedna bolesna žena od teèenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izleèiti,
LK 8:44 I pristupivši sastrag dotaèe se skuta od haljine Njegove, i odmah stade teèenje krvi njene.
LK 8:45 I reèe Isus: Ko je to što se dotaèe mene? A kad se svi odgovarahu, reèe Petar i koji behu s njim: Uèitelju! Narod Te opkolio i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotaèe mene?
LK 8:46 A Isus reèe: Neko se dotaèe mene; jer ja osetih silu koja izidje iz mene.
LK 8:47 A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhæuæi, i pade pred Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotaèe i kako odmah ozdravi.
LK 8:48 A On joj reèe: Ne boj se, kæeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.
LK 8:49 Dok On još govoraše, dodje neko od kuæe starešine zbornièkog govoreæi mu: Umre kæi tvoja, ne trudi uèitelja.
LK 8:50 A kad èu Isus, odgovori mu govoreæi: Ne boj se, samo veruj, i oživeæe.
LK 8:51 A kad dodje u kuæu, ne dade nijednome uæi osim Petra i Jovana i Jakova, i devojèinog oca i matere.
LK 8:52 A svi plakahu i jaukahu za njom; a On reèe: Ne plaèite, nije umrla nego spava.
LK 8:53 I podsmevahu Mu se znajuæi da je umrla.
LK 8:54 A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreæi: Devojko! Ustani!
LK 8:55 I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede.
LK 8:56 I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju šta je bilo.