Main Index: Serbian Bible
Luke 18
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
LK 18:1 Kaza im pak i prièu kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži,
LK 18:2 Govoreæi: U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stidjaše.
LK 18:3 A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreæi: Ne daj me mom suparniku.
LK 18:4 I ne htede zadugo. A najposle reèe u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,
LK 18:5 No buduæi da mi dosadjuje ova udovica, odbraniæu je, da mi jednako ne dolazi i ne dosadjuje.
LK 18:6 Tada reèe Gospod: Èujte šta govori nepravedni sudija.
LK 18:7 A kamoli Bog neæe odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noæ?
LK 18:8 Kažem vam da æe ih odbraniti brzo. Ali Sin èoveèiji kad dodje hoæe li naæi veru na zemlji?
LK 18:9 A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza prièu ovu:
LK 18:10 Dva èoveka udjoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.
LK 18:11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljuboèinci ili kao ovaj carinik.
LK 18:12 Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.
LK 18:13 A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni oèiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreæi: Bože! Milostiv budi meni grešnome.
LK 18:14 Kažem vam da ovaj otide opravdan kuæi svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziæe se; a koji se sam ponižuje podignuæe se.
LK 18:15 Donošahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videše uèenici, zapretiše im.
LK 18:16 A Isus dozvavši ih reèe: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božije.
LK 18:17 I kažem vam zaista: koji ne primi carstvo Božije kao dete, neæe uæi u njega.
LK 18:18 I zapita Ga jedan knez govoreæi: Uèitelju blagi! Šta da uèinim da nasledim život veèni?
LK 18:19 A Isus reèe mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
LK 18:20 Zapovesti znaš: ne èini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoèi lažno; poštuj oca i mater svoju.
LK 18:21 A on reèe: Sve sam ovo saèuvao od mladosti svoje.
LK 18:22 A kad to èu Isus reèe mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaæeš blago na nebu; i hajde za mnom.
LK 18:23 A kad on èu to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.
LK 18:24 A kad ga vide Isus gde postade žalostan, reèe: Kako je teško uæi u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!
LK 18:25 Lakše je kamili proæi kroz iglene uši negoli bogatom uæi u carstvo Božije.
LK 18:26 A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?
LK 18:27 A On reèe: Šta je u ljudi nemoguæe u Boga je moguæe.
LK 18:28 A Petar reèe: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.
LK 18:29 A On im reèe: Zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio kuæu, ili roditelje, ili braæu, ili sestre, ili ženu, ili decu carstva radi Božijeg,
LK 18:30 Koji neæe primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život veèni.
LK 18:31 Uze pak dvanaestoricu i reèe im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve æe se svršiti što su proroci pisali za Sina èoveèijeg.
LK 18:32 Jer æe Ga predati neznabošcima, i narugaæe Mu se, i ružiæe Ga, i popljuvaæe Ga,
LK 18:33 I biæe Ga, i ubiæe Ga; i treæi dan ustaæe.
LK 18:34 I oni ništa od toga ne razumeše, i beseda ova beše od njih sakrivena, i ne razumeše šta im se kaza.
LK 18:35 A kad se približi k Jerihonu, jedan slepac sedjaše kraj puta proseæi.
LK 18:36 A kad èu narod gde prolazi zapita: Šta je to?
LK 18:37 I kazaše mu da Isus Nazareæanin prolazi.
LK 18:38 I povika govoreæi: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.
LK 18:39 I preæahu mu oni što idjahu napred da uæuti; a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me.
LK 18:40 I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se približi, zapita ga
LK 18:41 Govoreæi: Šta hoæeš da ti uèinim? A on reèe: Gospode! Da progledam.
LK 18:42 A Isus reèe: Progledaj; vera tvoja pomože ti.
LK 18:43 I odmah progleda, i podje za Njim hvaleæi Boga. I svi ljudi koji videše hvaljahu Boga.