Main Index: Serbian Bible

Isaiah 57

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]
[51]
[52]
[53]
[54]
[55]
[56]
[57]
[58]
[59]
[60]
[61]
[62]
[63]
[64]
[65]
[66]

IS 57:1 Pravednik mre, i niko ne mari; i pobožni se ljudi uzimaju, a niko se ne seæa da se pred zlo uzima pravednik;
IS 57:2 Dolazi u mir i poèiva na postelji svojoj ko god hodi pravim putem.
IS 57:3 A vi sinovi vraèarini, rode kurvarski, koji se kurvate, pristupite ovamo.
IS 57:4 Kim se rugate? Na koga razvaljujete usta i plazite jezik? Niste li sinovi prestupnièki, seme lažno?
IS 57:5 Koji se upaljujete za lugovima, pod svakim zelenim drvetom, koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenim.
IS 57:6 Deo ti je medju glatkim kamenjem potoènim; to je, to je tvoj deo; njemu liješ naliv svoj, prinosiš dar; time li æu se umiriti?
IS 57:7 Na gori visokoj i uzvišenoj meæeš postelju svoju; i onamo izlaziš da prineseš žrtvu.
IS 57:8 I iza vrata i iza dovrataka meæeš spomen svoj; odstupivši od mene otkrivaš se, i izašavši gore širiš odar svoj, ugovaraš s njima, mila ti je postelja njihova, gde ugledaš mesto.
IS 57:9 Ideš k caru s uljem, s mnogim mirisima svojim; šalješ poslanike svoje daleko i ponižuješ se do groba.
IS 57:10 Od dalekog puta svog umorna ne kažeš: Zaludu. Nalaziš život ruci svojoj, zato ne sustaješ.
IS 57:11 I od koga si se uplašila i koga si se pobojala, te si slagala i nisi se mene opominjala niti si marila? Što ja æutah odavna, zato li me se ne bojiš?
IS 57:12 Ja æu objaviti tvoju pravdu i tvoja dela; ali ti neæe pomoæi.
IS 57:13 Kad staneš vikati, neka te izbave oni koje si sabrala; ali æe ih sve vetar odneti, i uzeæe ih taština. Ali ko se u me uzda, naslediæe zemlju i dobiæe svetu goru moju.
IS 57:14 I reæi æe se: Poravnite, poravnite, pripravite put, uklonite smetnje s puta naroda mog.
IS 57:15 Jer ovako govori Visoki i uzvišeni, koji živi u veènosti, kome je ime Sveti: Na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skrušenog srca i smernog duha oživljujuæi duh smernih i oživljujuæi srce skrušenih.
IS 57:16 Jer se neæu jednako preti niti æu se doveka gneviti, jer bi išèezao preda mnom duh i duše koje sam stvorio.
IS 57:17 Za bezakonje lakomosti njegove razgnevih se, i udarih ga, sakrih se i razgnevih se, jer odmetnuvši se otide putem srca svog.
IS 57:18 Vidim puteve njegove, ali æu ga isceliti, vodiæu ga i daæu opet utehu njemu i njegovima koji tuže.
IS 57:19 Ja stvaram plod usnama: mir, mir onome ko je daleko i ko je blizu, veli Gospod, i isceliæu ga.
IS 57:20 A bezbožnici su kao more uskolebano, koje se ne može umiriti i voda njegova izmeæe neèistoæu i blato.
IS 57:21 Nema mira bezbožnicima, veli Bog moj.

Webnet77.com